Конак кнеза Милоша изграђен је 1834. године у турско-балканском стилу и представља један од последњих грађевинских и уметничких трагова Отоманске културе у Србији. Конак је типичан пример старе архитектуре са пространим тремовима и диванханом, врстом застакљеног балкона где се вероватно кнез Милош одмарао и посматрао околину пушећи чибук и испијајући кафу.

У оквиру сталне поставке поред постављене су и амбијентално-излагачке целине, које одсликавају аспекте приватног и свакодневног, грађанског и сеоског живота у 19.веку. Испред зграде, под крошњама око 170 година старог платина, посетиоци могу да виде округао камен, назван „бињекташ“, који је олакшавао кнезу  Милошу да узјаше коња.