У југоисточном делу града, налази се најмања централна београдска општина -  Врачар.

Турци су 1560.године на данашњој територији  општине дали назив *Врачак* малом  хришћанском насељу који се састојао само од 17 кућа.

У другој половини XIX века на простору данашњег Врачара налазиле су се баре где су Београђани одлазили у лов на патке. Године 1876.  Шкот Френсис Мекензи долази у Београд. Убрзо постаје део елитног друштва, и три године касније, 1879.  од сина председника српског парламента Стојана Симића откупио је подручје данашњег Врачара. Исушио је земљиште  и исперцелисао га за продају. Убрзо је тај део Београада добио локални назив „Енглезовац“.  На данашњем врачарском платоу изграђена је прва метеоролоска станица 1891. Десет година раније, Мекензи је донирао 800 м2 на данашњем платоу за израдњу цркве Светом Сави. Његово име и данас стоји на табли донатора одмах испод имена чланова краљевске породице Крађорђевић и великодостојника српске православне цркве.

Макензи је себи саградио кућу на месту где се после Другог светског рата налазио биоскоп „Славија“, а  данас ce налази паркинг. Такође, једна од главних улица и саобраћајница на Славији носи његово име, мекензијева улица.

На месту на коме је пре пет векова развејан пепео Светог Саве, првог српског архиепископа, утемељивача аутокефалне српске православне цркве и просветитеља, подигнут је православни храм.  Спољашњост храма је завршена. Унутрашње осликавање још је у фази рада. И поред тога,  Храм Светог Саве постао је симбол српског православља и главно обележје Врачара и Београда.

У криптама храма, налази се довршена црква посвећена Цару Лазару. Отворена је за посете.

На садашњем светосавском платоу поред  Храма Св. Сави, налази се мала Светосавска црква подигнута 1935. године. Израђена је у српско-византијском стилу.

Преко пута Храма пружа се друго велико архитектонско здање, зграда Народне библиотеке Србије из 1972.године. Првобитна зграда библиотеке била је на Косанчићевом Венцу и уништена је у немачком бомбардовању 6. априла 1941. године. Нова зграда Библиотеке представља  једну од најзначајнијих националних институција.

На прилазу Храму и Библиотеци постављен је споменик Карађорђу, вођи Првог српског устанка и оснивача једне од две краљевске српске династије деветнаестог века, династије  Карађорђевић. У блиѕини налази се Карађорђев парк, значајно место у српској историји с пћетка 19. Века. При дну Карађорђевог парка, кнез Александар Карађорђевић, карађорђев син,  подигао је 1848. године надгробни споменик устаницима палим 1806. године. То је први зидани споменик подигнут у Београду. У истом парк налази се и споменик француском песнику Ламартину, трећепозивцима погинулим у одбрани Београда 1915. године и спомен-плоча жртвама немачког бомбардовања на Цвети 06.04 1941. године.

Вероватно највеће знамење Врачара су кафане. Иако су многе од њих нетрагом нестале, оне су биле и остале места окупљања песника, писаца, новинара и боема, као и осталих грађана оравајући дух Врачара.

На истом месту налази се популарни занатски центар „Градић Пејтон“, први центар овакве врсте настао у Београду.

 У централном делу Врачара смештена је Каленић пијаца, једна од најстаријих и најпопуларнијих зелених пијаца.

Јавни превоз:

Тролејбуси:19, 21, 29

Аутобуси: 25, 26, 83