Академски парк, назван по бројним факултетима и институцијама културе, место је окупљања младих. Кроз историју Београда мењала се намена овог простора: у време римског Сингидунума ту су се налазиле терме – јавна купатила, у доба аустријске власти у Београду, у 18. веку, био је намењен за војне вежбе, а у 19. веку овај простор постаје познат под именом Велика пијаца.

Коначни облик, парк и трг добили су тек 1930. године, након укидања пијаце, подизања ограде и постављања споменика, великанима наше науке у парку: научнику, лингвисти и првом српском министру образовања, Доситеју Обрадовићу, великом географу и антропологу, једном од оснивача београдског универзитета, Јовану Цвијићу и највећем балканском ботаничару, Јосифу Панчићу.