Београдска тврђава и парк Калемегдан представљају комплекс од изузетног значаја за Републику Србију, место из кога је настао и развио се град. Захваљујући својој богатој историји и бројним садржајима које нуди, Београдска тврђава представља најатрактивнију туристичку дестинацију града, али и омиљено место многих Београђана.

Сама по себи, веома је аткрактивна јер посетиоцима прича приче о „неком другом Београду“, о животу који се одвијао на овом простору и различитим културама које су се овде преплитале. Најстарији сачувани остаци потичу из првог века нове ере, из времена римског Сингидунума.

Тврђава се мењала током времена, пратећи токове развоја војне архитектуре и начина ратовања у дугом периоду, од антике до средине 18. века. Примери различитих начина градње – римског, српског, угарског, турског и аустријског – и данас се могу видети на бедемима тврђаве.        

Сваки део Београдске тврђаве крије своју бурну и дугу историју. Данас комплекс Београдске тврђаве заузима површину од близу 60 хектара и многи њени делови су уређени и доступни посетиоцима. Тврђаву чине Горњи и Доњи град и парк Калемегдан. 

Захваљујући богатој историји, бројним културно историјским споменицима на овом простору, Београдска тврђава и парк Калемегдан проглашени су за комплекс од изузетног значаја за Републику Србију.

Бројни споменици, спомен обележја и друге знаменитости красе Београдску тврђаву и парк Калемегдан. Један од симбола града и незаобилазна тачка сваког туристе који посети Београд свакако је споменик Победник, подигнут 1928. године. Крајем прошле и почетком ове године, комплетно је рестауриран, по први пут у својој историји. На реконструисаном платоу, Победник у пуном сјају чека нове посетиоце.

У близини се налази макета некадашњег замка деспота Стефана, који је у средњем веку красио Горњи град. У непосредној близини је и зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда, Римски бунар, Војни бункер, као и чесма Мехмед паше Соколовића и Дамад али Пашино турбе. На Горњем граду налази се и Сахат кула, као и споменик деспоту Стефану Лазаревићу. У непосредној близини, у Диздаревој кули, данас се налази Народна опсерваторија Астрономског друштва „Руђер Бошковић“, а на горњој платформи су телескопи доступни посетиоцима.

У парку Калемегдан налази се Споменик захвалности Француској, подигнут у знак захвалности српског народа за помоћ Француске у Првом светском рату. Пажњу посетилаца привлаче и бројне бисте и споменици знаменитим личностима који красе парк. У централном делу налази се и фонтана "Борба", настала почетком 20. века. Велико степениште, које се налази у наставку Савског шеталишта, представља најмонументалнији парковски мотив Калемегдана. Овде се налази и гробница народних хероја, саграђена 1948. године. У парку Калемегдан је и уметнички павиљон "Цвијета Зузорић" на чијем платоу се налази једна од препознатљивих слика Калемегдана – скулпура "Буђење".

На Доњем граду, где је некада било смештено градско насеље са кућама, црквама и пијацом, данас се налазе црква Ружица и капела Свете Петке, као и остаци митрополитског двора који је некада био на овом простору. У овом делу Београдске тврђаве налази се и планетаријум, смештен у згради некадашњег турског купатила. У непосредној близини Капије Карла VI, може се видети зграда некадашње Војничке кухиње, објекат у ком су радне просторије Археолошког института, где се чувају археолошки налази са Београдске тврђаве. На Доњем граду су и Кула Небојша и Велики барутни магацин – објекти доступни за свакодневне посете.

На простору комплекса налази се и Војни музеј, а осим у згради, део поставке је и на отвореном простору на Београдској тврђави. Испред улаза у музеј, као и у тврђавском рову, изложено је око 100 различитих типова артиљеријског оруђа и тенкова.

Жеља ЈП „Београдска тврђава“, које управља Комплексом и брине о њему, јесте да ово културно - историјско место обогати додатним садржајима.

За посетиоце је отворено седам објеката на Београдској тврђави, а током целе године, на овом простору организују се бројне културно уметничке манифестације, забавни и спортски садржаји. 

Објекти доступни за свакодневне индувидуалне и групне посете су: Римски бунар, Велики барутни магацин, Кула Небојша, Стамбол капија, Војни бункер и Казамати Војног музеја са изложбом "Средњовековне справе за мучење".

Римски бунар изграђен је у периоду од 1717. до 1739. године, за време барокне аустријске реконструкције Београдске тврђаве. Бунар је дубок шездесет метара и скоро три и по метра широк. Бунар прате бројне приче и легенде, због којих ово место привлачи велику пажњу посетилаца. Свакодневно га посети велики број људи, а повремено се у овом простору организују и посебни културно уметнички програми (изложбе, перформанси и сл).

Кула Небојша, изграђена у 15. веку као одбрамбена кула, у време османске власти, постаје најпознатија тамница и мрачни симбол Београда. Од 2011. године представља модеран изложбени простор у ком се, уз помоћ аудио визуелних ефеката, посетиоци могу упознати са делом српске и грчке историје. Од краја 2017. године, унутрашњост Куле красе и мапе револуционарног пута Риге од Фере, грчког револуционара који је страдао у Кули Небојши. Мапе су поклон грчког председника, приликом његове званичне посете Београду. У Кули Небојши организују се и књижевне вечери, промоције, изложбе и различите културне манифестације.

Војни бункер на Горњем граду, грађен је 50-тих година 20. века, а осим унутрашњости објекта посетиоци су у прилици да виде и изложбу "Уметност у бункеру", која говори о забранама и другим облицима цензуре која је постојала у уметности 60-тих и 70-тих година 20. века.

У Великом барутном магацину изложени су римски камени споменици – лапидаријуми, римске скулптуре и надгробне стеле. Већина ових споменика нађена је на подручју територије града Београда и околине и датира из периода од I до IV века. Највећу пажњу међу споменицима привлачи Јонин саркофаг, с краја III века, који по тематици и хришћанским симболима на њему, доказује рано присуство хришћанства у Београду. Такође, у Великом барутном магацину организоване су бројне изложбе, представе, перформанси и концерти класичне музике.

У Казаматима Војног музеја изложено је више од 60 реплика средњовековних справа за мучење у природној величини , у оквиру изложбе која привлачи велики број посетилаца.

Посетиоци Стамбол капије, током целе године, у Галерији Београдске тврђаве могу погледати неку од изложби уметника изабраних на конкурсу који спроводи ЈП "Београдска тврђава". У Галерији се представљају млади, неафирмисани уметници, али и признати уметници чије изложбе привлаче велику пажњу посетилаца Тврђаве. У Стамбол капији налази се и сувенирница, у којој се могу купити уникатни, махом ручно рађени сувенири, као и туристичке брошуре и мапе. У понуди је и "Монографија Београдске тврђаве" осмишљена за широк круг посетилаца и туриста, по угледу на слична светска издања у области туризма. Стамбол капија је и место у којем туристи могу "завирити у средњи век" у просторији која је креирана као средњовековна соба. Овде се могу пробати средњовековни костими и видети како је изгледала трпеза у средњем веку.

Сви објекти могу се посетити током сезоне (март - октобар) свакодневно од 11 до 19 часова, док се у зимском периоду објекти отварају повремено (у оквиру појединих манифестација) и за организоване туристичке групе. Осим појединачних, у понуди је и обједињена улазница, са којом посетиоци могу да обиђу пет објеката на Београдској тврђави.

За најмлађе посетиоце Калемегдана, најзанимљивији је "Јура авантура парк" – парк диносауруса у природној величини, у којем се налази више од 35 реплика диносауруса, међу којима су и покретни рептили из праисторије, који испуштају звуке. Током целе сезоне, свакодневно, они су доступни за истраживање, фотографисање, едукацију малишана и њихово увођење у свет науке кроз игру.

Заживео је и посебан едукативно забавни програм прилагођен деци школског и предшколског узраста – "Малишани Калишани", у оквиру којег се најмлађи посетиоци на забаван начин упознају са историјским и културним наслеђем Београда. Такође, током године органузују се различите радионице и програми прилагођени деци.

С циљем боље информисаности посетилаца Комплекса, на Београдској тврђави постављене су и 44 туристичке инфо табле које упознају посетиоце са историјом, објектима и споменицима на Београдској тврђави. Све табле су двојезичне (српски и енглески), а табле које описује целине комплекса урађене су и на Брајевом писму.  Туристичка сигнализација, као важан део туристичке инфраструктуре која посетиоце упућује и упознаје са богатом културном баштином Београдске тврђаве и олакшава им кретање у простору, постављена је у септембру 2018. године.

У понуди је и мобилна апликација за разгледање Београдске тврђаве и парка Калемегдан, којом је обогаћена туристичка понуда, а индивидуалним посетиоцима пружена могућност да се на савремени начин (помоћу својих мобилних телефона) упознају са историјом и споменичким наслеђем Београдске тврђаве и града Београда. Осим на српском и енглеском језику, апликација је доступна и на руском, турском, немачком и кинеском језику.

Такође, посетиоцима Београдске тврђаве доступан је и аудио водич – лични водич за сваког посетиоца, који се може изнајмити у Стамбол капији. Водич је доступан на шест језика (српски, енглески, француски, руски, шпански и немачки). За 90 минута, колико је укупно трајање приче, посетиоци могу обићи 39 тачака на Београдској тврђави.

Од 2018. године глувим и наглувим особама доступан јединствени водич за обилазак Београдске тврђаве, који се бесплатно може изнајмити у Стамбол капији. На располагању је шест таблет рачунара са јединственом апликацијом, која садржи 22 приче на српском знаковом језику.

Изложбени простор на Савском шеталишту постао је препознатљива „галерија на отвореном“. Различите тематске изложбе на великим принтовима доступне су посетиоцима 24 часа дневно. Током сваке године на овом простору, као и испред Павиљона Цвијета Зузорић реализују се изложбе који привлаче велику пажњу посетилаца и целокупне јавности. Осим изложби о културно историјском и природном наслеђу Београда и Србије, на овом простору реализују се и изложбе које приказују лепоту других земаља, у сарадњи са амбасадама и другим институцијама.  

На простору комплекса, налазе се и кошаркашки терени два најпопуларнија клуба и два највећа ривала у Србији – Звезде и Партизана. Између терена ова два клуба, 2018. године подигнут је споменик утемељивачима српске кошарке. Ови терени били су и место одржавања бројних концерата, спортских манифестација и хуманитарних акција.

Тврђава нуди и бројне културно забавне садржаје који задовољавају различите укусе и генерације. Фестивали, концерти, позоришне представе, изложбе, радионице – само су део богате понуде комплекса који живи 365 дана у години.