Општина Звездара се налази у југоисточном делу града и спада у централне општине Београда.

На територији Општине Звездара, у данашњој Волгиној улици, налази се позната  Астрономска Обсерваторија, објекат од посебног значаја за развој астрономије, физике, метеорологије и сеизмологије у Србији . Налази се на највећој надморској висини (248,6 м) у граду и чини највишу тачку у Београду. Aстрономска опсерваторија представља најзначајнији пројекат једног од пионира српског модернизма и оснивача групе архитеката модерног правца, Чеха Јана Дубовог. Због свог великог значаја ова грађевина је под заштитом Завода за заштиту споменика културе.

Одмах после изградње Астрономске опсерваторије 1933. (народни израз за опсерваторију је звездарница или звездара, тако да је убрзо и крај прозван Звездара почело је уређивање парка и садња зеленила. Пошумљавање овог терена предузето је, између осталог, и због заштите Београда од кошаве.

Ново гробље, у Рузвелтовој улици, споменички је комплекс од изузетног културног и историјског значаја за Београд и Србију, због чега је законом заштићено као културно добро од великог значаја. Први меморијални споменик на Новом гробљу јесте Српска костурница изграђена 1907. и налази се у близини цркве Св. Николе. У њу су са Старог ташмајданског гробља код цркве Св. Марка пренети посмртни остаци ратника из српско-турских ратова 1876-1878. и српско-бугарског рата 1885. Посебну знаменитост Новог гробља чине војничка гробља где су сахрањени погинули у балканским, Првом и Другом светском рату. Овде почивају припадници српске и савезничких армија, али и ратних противника Србије, па се као посебне целине издвајају француско, руско, италијанско, аустроугарско, бугарско, немачко и енглеско војничко гробље. Такође, овде су сахрањени Београђани погинули у бомбардовањима 6. априла 1941. и на Ускрс 1944. У централном делу гробља налази се и Алеја великана где су сахрањени заслужни грађани, државници, научници, уметници и др. На Новом гробљу се налази велики број значајних остварења архитеката и скулптора.

Булевар краља Александра није само најдужа улица у Србији, већ и најстарија активна улица. Римска Виа Милитарис (Војна улица),  коју су трасирали Римљани, касније се називала Цариградски друм, који је био најважнија саобраћајница Балканског полуострва која је спајала Сингидунум (Београд) са Цариградом (Истанбулом).

Кафану “Лион” на Булевару краља Александра су у периоду пре Другог светског рата посећивали државни чиновници, официри и просветни радници. Ту су се играли билијар, шах или домине, а недељом и празником овде су се приређивале плесне вечери, тј. игранке на које је долазила омладина. По овој кафани је цео део Звездаре у њеној околини и добио назив Лион.

Најстарији активни  студентски дом, који првобитан спољни изглед скоро да није променио, задужбина је краља Александра I Карађорђевића и био је намењен студентима Београдског универзитета. Пре рата ова зграда била је седиште (храм) Регуларне Велике ложе Југославије, прве самосталне масонске организације коју је 1919. основао Ђорђе Вајферт. Због своје архитектонске, урбанистичке и историјске вредности овај објекат је проглашен спомеником културе. У време комунизма носио је назив “Лола”. Данас, својим спољашњим аутентичним изгледом и луксузно уређеним ентеријером, један је од најлепших и најсавременијих студентских домова у Београду.

На територији општине Звездара се налази више верских објеката црква Светог Илије, црква Светог Николе, црква Светог Лазара, црква Покрова Пресвете Богородице, црква Свете Великомученице Недеље, самостан Исусивих малих сестара и католичка црква Светог Антуна.

На подручју Општине Звездара налазе се бројни споменици и спомен обележја који подсећају на значајне догађаје и личности из српске историје. Споменик Вуку Караџићу, споменик Александру I Обреновићу, споменик Ћирилу и Методију, споменик ученицима VI београдске гимназије и споменик Пушкину.

Јавни превоз:

Аутобуси: 65, 77, 79

Тролејбуси: 28, 40

Трамваји: 5, 6, 7, 14